Заштита здравља

Како сачувати здравље правилним радом за рачунаром

Иако на први поглед рад за рачунаром а посебно рад за рачунаром у канцеларији делује безазлено, постоје ствари које, уколико током дужег периода времена радимо неправилно, могу да изазову низ здравствених проблема. У том смислу, рад на рачунару је једна од активности коју треба озбиљно схватити.
У неким професијама људи радећи свој посао проведу и по 10 сати седећи за рачунаром и при томе не обраћају пажњу на последице које могу проистећи из неправилног држања тела. Основа свега и процес који најдуже траје током рада за рачунаром је седење. Дакле, одатле све креће. Неопходно је поставити тело исправно, то значи да, пре свега, имате што је могуће бољу столицу која ће подупирати ваше тело на прави начин и сто за којим нећете морати да се сагињете или пропињете како бисте правилно седели.

Правилан положај тела

Правилно седите

Правилно седење подразумева да вам леђа буду усправна, да је доњи део кичме подупрт доњим делом столице. Рамена би требало да су благо повијена у назад, али не спуштена нити подигнута јер се у том случају нагомилава напетност (у леђима и врату) која може да узрокује главобоље и болове у мишићима. Положај ногу би требало да подупире став вашег тела. То значи да би стопала требало да буду равно на поду или на неком подупирачу ако сте нижи и да са потколеницом, у седећем положају праве угао од 90 степени. Колена би требало да буду у слободном положају тј. није препоручљиво да имате нешто испод стола у шта бисте стално лупали ногама или што би вас спутавало у покретима.

Правилно држите руке

Положај руку треба да буде такав да не оптерећујете целокупно држање вашег тела. Руке треба да држите уз тело, лакат ослоњен на сто, а шаке треба да буду у висини са лактовима (који су повијени око 90 степени), како бисте минимизовали потребу за савијањем прстију док куцате. Положај тастатуре и миша ће вам у многоме помоћи. Тастатура треба да буде испред вас како би подржавала природан положај руку, а миш са десне (или леве) стране одмах поред тастатуре, како се не бисте истезали да га дохватите или кривили када га користите.

Правилно куцајте

Положај шаке, као и свега осталог, треба да буде што природнији, она треба равно да стоји уз подлогу тј. тастатуру, са прстима благо савијеним. Сваку врсту кривљења шаке треба да избегнете јер оно оштећује зглобове, а та оштећења могу бити трајна. Када померате миша трудите се да то буде целом руком, а не само зглобом јер га тако, такође, кривите и оштећујете. Сличан је случај кад користите два или више тастера одједном (писање великог слова или сл.), пробајте да том приликом користите обе руке и тако смањите стрес над зглобовима.

Правилан положај главе и врата

Монитор треба да вам стоји равно у линији погледа када вам је тело исправљено. Сместите монитор право испред себе. Удаљеност можете мерити дужином своје руке, не би требао бити ближи од врха ваших прстију када испружите руке испред себе. Пиликом рада на рачунару, врат не бисте смели да кривите нити да постављате у било који неприродни положај. Већина људи није вична слепом куцању, сходно томе, врат треба само благо да вам се повија горе – доле како бисте поглед упирали у монитор односно тастатуру. Ако радите на лаптопу, управо како не бисте стално кривили врат на доле да бисте гледали у монитор, добро је да кући и/или на послу имате фиксни монитор и тастатуру коју прикључите на лаптоп. И онда радите нормално гледајући право у монитор испред себе и не кривећи врат гледањем у монитор лаптопа. А ако сте виши па вам је и фиксни монитор низак тј. морате да спуштате поглед испод нивоа очију, онда није лоше да испод њега ставите неку кутију, књигу или други подупирач како бисте подигли монитор и онда гледали баш право у њега. Друга опција је да купите подупирача за лаптоп којим можете да подешавате његов положај и висину монитора.
Такође, уколико вам је осим компјутера за рад неопходно да гледате у папире, њих сместите испред себе. Најбоље би било да то буде између монитора и тастатуре, али уколико нисте у могућности, нека буду између вас и тастатуре (тако могу бити благо повијени). Ако папире стављате са стране, ваше тело ће сваки пут када будете гледали у њих, додатно да се криви и акумулира напетост у мишићима.

Правите честе паузе

Чувајте вид – Још један од веома актуелних проблема које дуготрајан рад на рачунару може да узрокује је оштећење вида. Најчешче обољење које оштећен вид доводи у вези са компјутером је тзв. синдром компјутерског вида (Цомпутер Висион Сyндроме, ЦВС). Ови симптоми обухватају замор очију, суве очи или пак претерано лучење суза, црвенило и осећај печења у очима, осетљивост на јаче осветљење, мутан вид на близину и далеко, као и успорено фокусирање, главобоље, преосетљивост на контактна сочива и поремећаје у перцепцији боја. Део „штете“ можемо да спречимо користећи квалитетније мониторе. Међутим, неколико једноставних ствари можемо да урадимо како бисмо избегли ове проблеме. Прво је трептање које се смањује услед веће концентрације на посао који обављамо на рачунару – уколико натерамо себе да више трепћемо, природна структура очних капака ће штитити наш вид. Друга битна ставка је пауза. Ако на сваких пет или десет – петнаест – па чак и двадест минута одвојимо поглед од монитора на неколико секунди, значајно редукујемо штетни утицај. И наравно осветљење радног места, са минимумом блештања и избегавањем извора светла директно у монитор и директно иза њега, спречава претерани напор и помаже очувању вида.
Треба да избегнете да се префорсирате, а у ту сврху најбоље би било да правите више малих пауза него да тестирате своје границе. Више кратких пауза су ефикасније од неколико дужих. Када желите да направите паузу не морате да излазите из просторије, довољно је да склониоте очи са монитора, одмакнете се од стола и испружите руке и ноге. Кратко истезање ће помоћи вашим мишићима да се не преоптерете и тако узрокују болове. Препоручљиво је да на сваких сат времена направите паузу од 10 минута. Прављење пауза прилагодите својим личним потребама.

Спречите „штету“

Умереност је став који бисте требали да заузмете. Иако ваш посао захтева од вас залагање, кратку паузу вам не може нико ускратити. Постоје озбиљне последице које треба да узмете у обзир. РСИ (Репетитиве страин ињурy), је само један од њих, а односи се на обољења услед учесталог понављања релативно сложених и малих покрета. Он укључује читав спектар поремећаја од упале тетива шаке или ручног зглоба до Синдрома карпалног тунела и Синдрома кубиталног тунела. Иако не делује као велико оптерећење, непоштовање ових правила може да узрокује веома озбиљна обољења. Први знаци да нешто није како треба су губитак снаге или координације покрета у рукама (чак испуштање предмета). Не искуси свако све симптоме нити их сви осећају редовно, у истим временским интервалима. Симптоми могу да се јављају и да потом нестану и да нам због тога улију лажан осећај да је све уреду. Ако приметите неке од симптома обратите се обавезно лекару.
Пре свега је важно да, ако имате утицај на куповину столице и монитора, изаберете оне који ће вам највише одговарати. Квалитетна столица ће свакако спречити многе потенцијалне болести врата, руку и ногу, док ће вас квалитетан монитор сачувати од проблема са видом и прераног ношења наочара. Осим тога, осветљење и вентилација у просторији морају да буду адекватни за рад од више сати дневно. Лоше осветљење, као и лоше проветрена просторија, могу да изазову главобољу. Такође обратите пажњу да избегнете погубан утицај климе која „бије“ директно у вас.